Istraživanje je trajalo 21 dan, a učesnici su redovno popunjavali ankete. Od ukupnog broja ispitanika, njih 11.484 pravilo je petominutne pauze za šetnju svakih 30, 60 ili 120 minuta.

Studija je pokazala da su sve tri učestalosti pauza dovele do boljeg raspoloženja i smanjenja umora, pri čemu su pauze svakih sat vremena ocijenjene kao najizvodljivije u praksi. Rezultati ankete takođe su pokazali da kratke pauze nisu imale negativan uticaj na radnu produktivnost.

U članku objavljenom u časopisu British Journal of Sports Medicine, istraživači ističu ozbiljnost problema, prenosi Index.hr.

„Pretjerano sjedenje postalo je značajan javnozdravstveni problem koji povećava rizik od mnogih hroničnih stanja, lošijeg mentalnog zdravlja i smrtnosti te predstavlja veliko ekonomsko opterećenje za zdravstvene sisteme“, navode.

„Odrasli u zemljama sa visokim dohotkom danas provode 11 do 12 sati dnevno sjedeći, što je više od tri četvrtine budnog dijela dana.“

Stručnjaci objašnjavaju da redovno kretanje može ublažiti te posljedice poboljšanjem protoka krvi i ponovnim aktiviranjem metaboličkih procesa koji učestvuju u načinu na koji tijelo obrađuje masti i glukozu.

„Eksperimentalni dokazi sugerišu da kratke, redovne pauze za kretanje, poput petominutne šetnje svakih pola sata, mogu suzbiti štetne kardiometaboličke efekte dugotrajnog sjedenja i poboljšati psihosocijalnu dobrobit“, dodaje tim.

Potrebna dalja istraživanja

Emili Mekgrat, viša medicinska sestra za kardiologiju u udruženju British Heart Foundation, komentarisala je nalaze.

„Ova studija istraživala je kako pauze za kretanje utiču na raspoloženje i umor, ali znamo i da dugotrajno sjedenje povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova te prerane smrti“, rekla je.

Dodala je kako uvođenje redovnih kratkih aktivnosti može biti korisno.

„Uzimanje redovnih ‘energetskih zalogaja’, poput petominutne šetnje svakih sat vremena, može poboljšati raspoloženje i podržati zdravlje srca. Iako užurbani rasporedi to mogu otežati, nalazi sugerišu da jednostavni dodaci kretanja mogu poboljšati cjelokupno zdravlje.“

Mekgrat je ipak upozorila na ograničenja studije.

„Studija se oslanjala na samoprijavljene podatke i bila je kratkoročna, pa su potrebna dugoročnija istraživanja kako bi se potvrdio njen uticaj na zdravlje srca“, zaključila je.