Doktorka Kujundžić ukazuje da je gojaznost multifaktorsko oboljenje koje zavisi od genetskih, socio-ekonomskih uslova i okruženja u kojem osoba živi i po definiciji je nagomilavanje masnog tkiva koje može prouzrokovati zdravstvene probleme, a najranjivije grupe su djeca.

„Javno zdravstvene politike bi trebalo da se fokusiraju upravo na sprječavanju gojaznosti kod djece jer su to budući odrasli ljudi koji imaju neku hroničnu bolest ili će imati gojaznost koda budu odrasli ljudi ili će biti u potencijalnom riziku od obolijevanja od neke hronične bolesti koja najviše opterećuje zdravstveni sistem“, navela je ona.

Potencijalne bolesti mogu biti razne od dijabetesa tipa II, kardiovaskularnih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, karcinoma, metaboličkih poremećaja.

„Gojaznost je praktično zajednički imenitelj svim hroničnim nezaraznim bolestima i ono što je jako važno ona je preventabilna. Znači, ona se može prevenirati upravo kampanjama, odnosno javno zdravstvenim politikama i kampanjama“, dodala je.

Kada su djeca u pitanju, prema riječima Kujundžić postoje razne faze kada je i ko najodgovorniji kada su njihove životne i navike u ishrani u pitanju.

„Kada govorimo o nekom periodu do šeste godine tu su obično roditelji glavni, stvaraju afinitete prema određenim ukusima kada su djeca mala, kada probaju prvu hranu, treba naravno od tada početi do samih tih navika u ishrani, dakle do šeste godine. Naravno ako dijete pohađa predškolsku ustanovu, i tu je prilika da se neke navike isprave“, navela je Kujundžić.

Problem sa kojima se kao društvo suočavamo je i to da u školama nemamo organizovanu užinu, a što dodatno motiviše djecu da obrok na pauzama biraju po sopsvenom nahođenju, što je najčešće nezdrava i brza hrana.

„Nemaju adekvatnu užinu, oko škole u uglavnom prodavnice brze hrane, prodavnice koje ne nude užinu koja je prilagođena školskom uzrastu, tako da zaista to okruženje nije baš povoljno kada su djeca u pitanju“, dodala je.

Roditelji koji imaju mališana sa problemom prekomjerne težine treba da se obrate stručnjacima u prevazilaženju ovog problema. Institut za javno zdravlje ima ambulantu za poremećaj ishrane u kojem se ljekari bave ovim problemom i kod djece i kod odraslih, ali osnov je u promjenama navika, zdravom izboru namirnica i fizičkom aktivnošću, zaključuje Kujundžić