“Prije četrdeset godina, katastrofa u Černobiljskoj elektrani obilježila je jednu od najozbiljnijih nuklearnih katastrofa u ljudskoj istoriji. Njene prave žrtve, dugo prikrivene sovjetskom tajnom, vremenom su postajale jasnije. Do danas, njeno nasleđe ostaje surov podsjetnik da obezbjeđivanje nuklearne bezbjednosti zavisi od transparentnosti, robusnih mjera zaštite i međunarodne saradnje”, navodi se u saopštenju EU.

Istovremeno, naglašeno je da ruski neumorni napadi na Novi bezbjedni konfajment u Černobilju, strukturu izgrađenu da zadrži ostatke reaktora 4, potkopavaju decenije međunarodnih napora i 2,1 milijardu eura investicija usmjerenih na ublažavanje posljedica katastrofe.

“Nezakonito zauzimanje i kontinuirana okupacija Zaporožke nuklearne elektrane, najvećeg nuklearnog objekta u Evropi, od strane Rusije značajno povećavaju rizik po ljudske živote i zaštitu životne sredine”, dodaje se u saopštenju.

Dalje se navodi da sistematski napadi Moskve na energetsku infrastrukturu Ukrajine ugrožavaju stabilno snabdijevanje električnom energijom neophodno za bezbjedan rad nuklearnih postrojenja.

“Na ovu jezivu godišnjicu, pozivamo Rusiju da odmah obustavi sve napade na nuklearna postrojenja u Ukrajini i da se pridržava Sedam neophodnih stubova nuklearne bezbednosti i sigurnosti tokom oružanog sukoba”, naglašava se u saopštenju.

EU je takođe naglasila da će Rusija biti odgovorna za ugrožavanje javne bezbjednosti. Ona „mora da nadoknadi pričinjenu štetu i da vrati punu kontrolu nad elektranom u Zaporožju Ukrajini“, izjavili su Komisija i visoki predstavnik.

“Pozivamo međunarodnu zajednicu da održi i pojača svoju podršku Ukrajini, uključujući napore za popravku Novog bezbjednog konfajmenta, i da kolektivno razmotri kako bolje zaštititi nuklearne objekte, posebno u vreme rata. Inicijativa G7 da se na predstojećem sastanku u maju razgovara o popravkama lokacije Černobilj je važan korak”, navodi se u saopštenju.