Da zakone koji zahtijevaju širok politički konsenzus ne bi trebalo pisati u partijskim prostorijama, već unutar Skupštine, stav je nekadašnjeg člana Državne izborne komisije Damira Suljevića.

“Mislim da je dobro da postoje takve vrste inicijativa od strane različitih političkih partija i da svaka od njih nudi različita rješenja. Međutim, pitanje je koliko su te iste partije u mogućnosti da sjutra obezbijede neophodnu većinu za donošenje tih rješenja”, kazao je Suljević.

Da bi o predlozima DPS-a i URE trebalo raspravljati u okviru matičnog odbora, te da bi mogli biti dobra polazna osnova za ulazak u pregovore, smatra i pravnik Boris Marić.

“Držim da bi partije centra i dominantno građanske partije, koje su i dominantne u crnogorskom parlamentu, mogle ozbiljno da porazgovaraju o određenim modalitetima i dolasku do nekog kompromisnog rješenja, da uđemo sa preferencijalom u izbore, odnosno opšte izbore 2027. godine, znači sa određenom mogućnošću da mi, kao građani, intervenišemo na izborne liste”, kazao je Marić.

Za Suljevića je Urin predlog prihvatljivija opcija za izbore, jer na taj način, kaže, male političke partije neće rasipati neupotrijebljene preferencijalne glasove. Pohvaljuje i afirmativnu akciju za Rome, ali napominje da je za ovaj izborni ciklus već kasno.

“Kasno je da se o njima raspravlja u okviru skupštinskog odbora, kasno je da se o njima raspravlja i na samom plenumu. Vjerujem da je prostor za raspravu bio unutar odbora, za sveobuhvatnu izbornu reformu i unutar radne grupe u okviru tog odbora, kako bi se došlo do rješenja za koja bi se mogla obezbijediti široka politička podrška”, rekao je Suljević.

I Marić smatra da otvorene liste podrazumijevaju mnogo hrabriji iskorak i veću intervenciju na izbornom zakonodavstvu od ponuđenih rješenja.

“To su relativno minimalne intervencije, ali jeste jedan iskorak u smislu da mi, kao građani, možemo intervenisati deset puta na nekoj izbornoj listi za koju građanin da podršku od 81 predloženog partijskog kandidata. Partije i ovim predlozima zadržavaju dobar dio partijskog monopola kada je određivanje poslaničkih i odborničkih mandata na dnevnom redu, ali u svakom slučaju možemo ga tretirati kao iskorak”, rekao je Marić.

Zaključuje i da bi izborna reforma morala biti nastavljena kako bi se išlo ka individualnim kandidaturama, shodno preporukama međunarodne zajednice, te da preostaje još mnogo posla.