Master plan, koji je pripremilo Ministarstvo finansija, treba da objedini postojeće liste prioritetnih infrastrukturnih projekata, uvede jasniju selekciju i ocjenu investicija, kao i da ih uskladi sa srednjoročnim budžetskim okvirom i fiskalnom održivošću.

Najveći dio planiranih ulaganja odnosi se na saobraćajnu infrastrukturu, prije svega nastavak izgradnje auto-puta Bar–Boljare, razvoj aerodroma kroz koncesioni aranžman, rekonstrukciju željezničke infrastrukture i važne putne projekte. Značajan prostor u planu zauzimaju i energetika, obrazovanje, zdravstvo, komunalna infrastruktura, zaštita životne sredine i lokalni infrastrukturni projekti.

Saobraćaj nosi najveći dio plana

Prema tabelama iz dokumenta, ukupna vrijednost projekata u sektoru saobraćaja procijenjena je na 3,32 milijarde eura, što ga čini ubjedljivo najvećim dijelom Master plana. Slijede energetika sa 860,1 milion eura, zdravstvo sa 496,7 miliona, komunalna infrastruktura i zaštita životne sredine sa 422,3 miliona, lokalna infrastruktura sa 306 miliona i obrazovanje sa 227,8 miliona eura.

Planirana dinamika ulaganja pokazuje da se investicioni ciklus ubrzava nakon 2026. godine. Za 2026. planirana je realizacija od 524,5 miliona eura, za 2027. godinu 791,3 miliona, dok se u 2028, 2029. i 2030. očekuju godišnja ulaganja iznad 1,1 milijardu eura.

Objedinjena lista prioritetnih javnih investicija sadrži 258 projekata koji su integrisani u srednjoročni budžetski okvir 2026–2028. ili imaju obezbijeđeno finansiranje iz drugih izvora, poput kredita i grantova.

Auto-put, aerodromi i energetika kao ključni projekti

U dokumentu se kao najveći infrastrukturni projekat u narednom periodu navodi izgradnja druge dionice auto-puta Bar–Boljare, odnosno nastavak trase nakon prioritetne dionice. U fokusu su i projekti iz oblasti željeznice, putne mreže, energetskih dalekovoda i trafostanica, kao i ulaganja u obrazovnu i zdravstvenu infrastrukturu.

Posebno mjesto zauzima koncesija za Aerodrome Crne Gore. Prema Master planu, koncesionar bi tokom 30 godina bio obavezan da projektuje, gradi, rekonstruiše, obnavlja i proširuje vazdušnu i kopnenu infrastrukturu aerodroma u Podgorici i Tivtu.

Plan predviđa fiksnu koncesionu naknadu od 100 miliona eura po zaključenju ugovora, dok bi varijabilna koncesiona naknada iznosila 35 odsto ukupnih prihoda. Investiciono ulaganje u aerodrome procijenjeno je na 300 miliona eura tokom koncesionog perioda, od čega se 100 miliona očekuje u prvih pet godina.

Škole, bolnice i lokalna infrastruktura

U sektoru obrazovanja među prioritetima su izgradnja novih osnovnih škola u City kvartu, na Zabjelu, Karabuškom polju, Starom aerodromu, Igalu i Bloku 35–36, kao i izgradnja gimnazije u Baru i druge gimnazije u Podgorici.

U zdravstvu se izdvajaju izgradnja opšte bolnice u Pljevljima, Doma zdravlja u City kvartu i Centra PET/CT sa klinikom za hematologiju.

Master plan predviđa i značajna ulaganja u lokalnu infrastrukturu. Investicije države u lokalnu društvenu infrastrukturu procjenjuju se na oko 49 miliona eura godišnje, dok bi ulaganja u komunalnu infrastrukturu opština trebalo da iznose oko 72 miliona eura godišnje.

Dodatnih 638 miliona za potencijalne projekte

Pored prioritetnih projekata, dokument sadrži i procjenu moguće potrošnje od oko 638 miliona eura za potencijalne nove projekte do 2030. godine. Riječ je o projektima koji još nijesu finansijski zatvoreni i za koje se očekuje da bi većina mogla početi nakon 2028. godine, ukoliko budu pripremljeni i obezbijeđena sredstva.

To je važan detalj: Master plan ne predstavlja samo listu velikih projekata, već i pokušaj da se uvede red u način na koji država bira, priprema i finansira kapitalne investicije.

Najveći rizik: Spremnost projekata

Dokument otvoreno prepoznaje i slabosti sistema javnih investicija. Kao ključni izazovi navedeni su nedovoljna “zrelost” kapitalnih projekata, fragmentiranost između resornih ministarstava i Ministarstva finansija, neusklađenost strateških planova i budžetskih mogućnosti, kao i slaba povezanost sektorskih strategija sa Kapitalnim budžetom.

To znači da će uspjeh plana zavisiti manje od samog spiska projekata, a više od sposobnosti države da pripremi dokumentaciju, riješi imovinsko-pravne odnose, obezbijedi finansiranje i sprovede tendere bez višegodišnjih kašnjenja.

Master plan predviđa da se za projekte vrijednije od pet miliona eura radi studija opravdanosti, uključujući tehničku, ekološku, ekonomsku i finansijsku analizu, kao i procjenu ukupnih troškova i koristi.

Investicioni zamah uz fiskalni pritisak

U dokumentu se navodi da Crna Gora ima izraženu potrebu za povećanjem javnih investicija, posebno u putnu, aerodromsku, željezničku, energetsku, komunalnu, obrazovnu i zdravstvenu infrastrukturu. Cilj je da se kroz kvalitetnije investicije podstakne ekonomski rast, povećaju privatne investicije, izvoz i zaposlenost.

Ipak, plan dolazi u trenutku kada su javne finansije pod pritiskom velikih infrastrukturnih potreba i obaveze očuvanja fiskalne stabilnosti. Zbog toga se u dokumentu insistira na boljoj selekciji projekata, većoj transparentnosti i jačem monitoringu realizacije.

Crna Gora formalno ulazi u novi veliki infrastrukturni ciklus, ali će njegov stvarni efekat zavisiti od toga da li će država uspjeti da izbjegne staru zamku — mnogo najavljenih projekata, a sporu pripremu, kašnjenja i probijanje rokova.