Ovaj uvid dolazi od kardiohirurga dr Džeremija Londona, koji je nedavno detaljno opisao „četiri stvari“ koje strogo izbjegava kako bi zaštitio svoju dugovječnost, prenosi Večernji.hr.
U objavi na svom kanalu na društvenim mrežama, ljekar je počeo sa najočiglednijim: pušenjem.
“Broj jedan, pušenje: bez sumnje najgora stvar koju možete da uradite svom tijelu”, napisao je na Instagramu. “Uništava pluća, izaziva rak pluća, povećava kardiovaskularne rizike, dovodi do srčanih i moždanih udara. Nemojte pušiti.“
Sljedeći na listi dr Londona bio je alkohol, koji je otišao toliko daleko da ga je nazvao „otrovom za svaku ćeliju u vašem tijelu“, a odmah nakon toga naveo je konzumaciju hljeba, tjestenine, rafinisanog brašna i pšenice.
Na samom kraju, kao najveće upozorenje, našla su se gazirana i zaslađena pića.
“Tečna smrt“, tako je dr London opisao razne vrste gaziranih sokova i slatkih napitaka, uputivši vrlo direktnu i jednostavnu poruku svima koji ih konzumiraju: “Jednostavno ih nemojte piti. Tačka. Kraj.“
Njegov oštar istup privukao je veliku pažnju, zbog čega je u kasnijem intervjuu priznao da je njegov ekstremni napad na gazirana pića zapravo bio taktika za skretanje pažnje na ozbiljan problem.
„Mislim da su bezalkoholna pića pošast u našem društvu, pa sam zaista pokušavao da privučem pažnju“, priznao je. „Jasno je da su visokokalorični bezalkoholni napici i unos velike količine kalorija, koje ljudi ne shvataju da unose putem pića na bazi šećera, veliki problem.“
Mišljenja drugih stručnjaka
Slična upozorenja dolaze i od drugih stručnjaka, poput kardiologa koji posebno ističu opasnost energetskih pića, često svrstanih u istu kategoriju, a koja zbog visokog sadržaja kofeina i šećera mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma, čak i kod mladih i zdravih osoba.
Sa mišljenjem dr Londona slaže se i dr Vilijam Li, koji je u jednom podkastu dodatno objasnio zašto su ovakvi napici toliko štetni.
“Gazirana pića su svima omiljeni krivci. S razlogom“, rekao je, naglašavajući da problem nije samo u šećeru.
Razlog zašto su gazirana pića toliko loša, naveo je, jeste to što sadrže „sve te aditive, boje, arome, konzervanse, stabilizatore… što predstavlja nagomilanu izloženost toksinima. Nije riječ o jednoj izloženosti, već o hroničnoj izloženosti tokom vremena.“
Ova zabrinutost raste, posebno u Evropi, gdje se pojačava pritisak za zakonskom regulacijom prodaje energetskih pića maloljetnicima, a neke zemlje, poput Španije i Poljske, već su uvele ili najavile ograničenja.
